Подручје Баната, српског и румунског, од најранијих периода праисторије нераскидиво је повезан културним везама. Захваљујући свом особеном географском положају и карактеристикама, рекама Тисом, Тамишом и Карашом као трансверзалама, путем којих су ширени утицаји низа култура идентификованих археолошким истраживањима, регион Баната представља данас неисцрпан извор информација о културно – историјским везама.
Бројни древни народи прошли су тим подручјем, на свом путу ка централној и западној Европи, остављајући за собом материјалне доказе свог присуства, али истовремено и нематеријалне утицаје, који се пре свега огледају у традицији садашње популације банатског региона. Без обзира што у садашњем историјском тренутку, на том подручју постоје две државе и више националних/етничких групација, одређене сличности које се огледају у испољавању традиције, а врло јасно се изражавају кроз етнолошка истраживања, недвосмислено указују на константно преплитање историјског наслеђа.
Отуда и дугогодишња потреба стручњака српског и румунског Баната, да се успостави блиска сарадња по свим питањима истраживања и заштите културне баштине. Из те потреба изродила се и идеја о формирању једног регионалног центра, који ће представљати средиште, како окупљања стручњака, едуковања нових кадрова, тако и средиште информација, у смислу покретног материјала, литературе и дигиталне базе података.
„Баштина би требало да се сачува за будућа поколења у свом аутентичном стању и свој разноликости као нераскидиви део сећања људске цивилизације. У противном, део човекове свести о његовом континуитету биће уништен”
Европска Повеља коју је усвојио Савет Европе 1975. године